Prvi odgovor
Podržite svog mališana sa ljubavlju i pozitivnošću
Težak je zadatak razumeti emocionalne potrebe deteta. Šta znači praktikovati odzivno roditeljstvo i kako to može uticati na budući emocionalni i kognitivni razvoj vašeg deteta, saznajte od stručnjaka za zdravstveno obrazovanje dece, dr Aric Sigmana.
Kao roditelj je lako prepoznati fizičke potrebe naše dece – hranljiva ishrana, dom, pristup efikasnim zdravstvenim uslugama. Ali detetove emocionalne potrebe, posebno kod malog deteta, možda neće biti toliko očigledne budući da ono još uvek uči kako da komunicira.
Jedno od najvažnijih iskustava u oblikovanju dečijeg mozga u razvoju je ono što je poznato kao interakcija ‘posluži se i uzvrati’ između dece i roditelja. Odojčad i mališani prirodno posežu za brbljanjem, izrazima lica i gestikulacijama a odrasli odgovaraju istom vrstom gestikulacije.1 Ovaj proces nazad i napred je od suštinske važnosti za umrežavanje mozga, posebno u najranijim godinama.
Odzivno roditeljstvo podstiče interakciju ‘posluži se i uzvrati’ kroz iskazivanje toplih i prihvatajućih ponašanja kao odgovor na dečje emocionalne signale.
Ovaj aspekt roditeljstva nam pomaže da razumemo i bolje odgovorimo na potrebe naše dece i može imati značajan uticaj na zdravlje i razvoj malog deteta.2,3
Šta uključuje odzivno roditeljstvo?
Razumevanje potreba naše dece može biti složen proces; takav zbog kojeg često pažljivo posmatramo i razumemo signale koje nam naša deca daju svojim ponašanjem. Odzivno roditeljstvo podrazumeva da budemo obazriviji i svesniji svoje dece da bismo mogli da shvatimo šta ih pokreće – šta ih čini uzbuđenim, angažovanim, besnim ili smirenim. Može imati različite oblike u zavisnosti od situacije, na primer ako odgovaramo na znakove kao što su znak bolesti, verbalni komentar ili određeni izraz lica.2 Takođe može zavisiti od toga ko odgovara, a to je često majka u ranim godinama. U svakom slučaju, ako reagujemo na situaciju sa našom decom, obično je prati trofazni proces:2
- Posmatranje: Posmatranje govora tela naše dece i znakova, poput njihovih postupaka i dijaloga
- Tumačenje: Tumačenje ovih signala, na primer da li su umorni ili pokazuju znake da se ne osećaju dobro?
- Akcija: Delujemo brzo, dosledno i efikasno kako bismo zadovoljili potrebe naše dece
Zašto je važno odzivno roditeljstvo?
Odzivno roditeljstvo je izuzetno moćno, jer poboljšava zdravlje i razvoj deteta kako na kratki, tako i na dugi rok, čak i na genetskom nivou. Geni koje naša deca nasleđuju nisu statični ili ugrađeni u kamen, već su ‘izraženi’ – aktivirani ili deaktivirani – iskustvima naše dece. To zauzvrat oblikuje njihovu arhitekturu mozga u razvoju i snažno utiče na to da li odrastaju u zdrave, produktivne članove društva.
Pozitivna iskustva ostavljaju hemijski „potpis“ na genima koji aktiviraju genetski potencijal deteta.4,5
Deca školskog uzrasta čije su majke rano u životu pružale pozitivna iskustva imaju mozak sa većim hipokampusom, ključnom strukturom važnom za učenje, pamćenje i odgovor na stres.6
Studije su takođe pokazale da reagovanje majke ima zaštitni efekat na razvoj novorođenčadi sa malom telesnom težinom, smanjujući probleme poput socijalne anksioznosti i depresivnog raspoloženja.7,8
Iako su odzivni odnosi važni za zdravlje i razvoj deteta, odsustvo takvog roditeljstva može imati negativan uticaj, posebno kod mališana. Jasno je da postoje okolnosti i situacije u kojima nismo u mogućnosti da odmah odgovorimo na svakodnevne (ponekad zahtevne) potrebe naših mališana, stoga roditelji ne bi trebalo preterano da brinu da li su spremni za konstantne znake i pozive svog mališana.
Ali, od detinjstva, značajan prekid interakcije ‘posluži se i uzvrati’, nepouzdani ili nedostatak odgovora mogu da poremete razvoj mozga deteta. Izgubljene mogućnosti povezane sa nedostatkom interakcije sa našom decom mogu dovesti do stresa kod mališana, što može da dovede do problema u učenju, ponašanju i zdravlju.1,9
Dosledna reakcija i razumevanje neprestano promenljivih razvojnih potreba naše dece su složen i zahtevan proces, koji će neki od nas teže postići u odnosu na druge.10 Ovo može biti naročito tačno u specifičnim okolnostima, kao što je slučaj roditelja dece sa posebnim potrebama. Često se dešava da roditelji iz siromašnih sredina pretpostavljaju da imaju manje uticaja na rezultate svoje dece, ali čak i mali napori da se odgovori našoj deci mogu imati pozitivan ishod.
Kako možemo da održimo i poboljšamo reaktivnu interakciju sa svojom decom?
Roditeljstvo je teško. Odzivno roditeljstvo može biti izuzetno zahtevno, a u nekim slučajevima je potrebno i podučavanje. U stvari, intervencije koje pomažu roditeljima da prepoznaju važnost reaktivnog ponašanja su pokazale da povećanje reakcije dovodi do toga da deca razvijaju sigurniju vezu i privrženost roditeljima, zajedno sa boljim rešavanjem problema, jezičke i socijalne veštine.11
Odličan primer ove interakcije je zajedničko čitanje knjiga. Možda već primenjujemo rutinu čitanja knjige svojoj deci pre spavanja, ali zajedničko čitanje knjiga može da dovede do drugih koristi.
Studije su ispitivale uticaj podučavanja roditelja korišćenju tehnika koje podstiču malu decu na razgovor o ilustracijama i knjizi u celini. Ove tehnike i interakcije su imale pozitivne efekte na jezik dece, posebno kod dece sa malim rizikom od problema pismenosti.11,12
Sledeći koraci
- Ponekad će čitanje knjiga biti ‘dvosmerni proces’ gde će se razgovor sa našom decom prirodno odvijati dalje od stvarnog teksta. Ovo možemo da iskoristimo tako što ćemo jednostavno dozvoliti da se taj razgovor dogodi i odgovoriti na primedbe, reakcije, pitanja naše dece i možda proširiti neke od njih.
- Kada čitamo našim mališanima, a da nismo naporni školski učitelji, možemo da ih podstaknemo da identifikuju slike ili reči dok čitamo ili da čitaju zajedno sa nama.
- Bez previše pitanja. Iako se povremeno zaustavljamo da bismo postavljali pitanja o priči, važno je ne prekidati tok kako bismo omogućili svojoj deci da razvijaju konstantnu pažnju.
- Naša deca shvataju naše reakcije na ono što se čita. Dakle, ako možete da se udubite u priču, uživajte u knjizi i neprekidnom vremenu sa svojom decom, veća je verovatnoća da će uživati u priči i čitanju uopšte. Čitanje ne bi trebalo da bude samo oblik kućnog obrazovanja. Važan je naš entuzijazam za knjigu.
- Ponekad naša deca možda jednostavno žele da čuju naš glas dok im čitamo priču, jer ih iskreno interesuje priča, ali oni takođe smatraju nas i naš glas utešnim i umirujućim. U ovom slučaju nema potrebe da ih podstičete na stalnu interakciju.
Zaključak:
Odnosi koje uspostavljamo sa svojom decom pružaju osnovu za njihov socijalni i emocionalni razvoj. Rani odnosi roditelja i deteta takođe postavljaju osnovu za emocionalni napredak i socijalne odnose naše dece u kasnijim fazama života. Postojanje tako ranog uticaja na budući razvoj naše dece, naglašava zašto nedostatak reakcije može biti nepovoljan u najranijim godinama života. Prepoznavanje važnosti odzivnog roditeljstva i pružanje efikasnih intervencija tamo gde je to potrebno, verovatno će za rezultat imati bolje dugoročne posledice u emocionalnom napretku, učenju, zdravlju i roditeljstvu sledeće generacije.1
Napisao: Dr Aric Sigman
Dr Aric Sigman predaje zdravstveno vaspitanje dece i objavljuje radove na teme o zdravlju i razvoju deteta. Član je Kraljevskog društva za biologiju i saradnik Britanskog psihološkog društva. Dr Sigman je dva puta pozivan da se obrati Radnoj grupi Evropskog parlamenta za kvalitet detinjstva u Evropskoj Uniji
- Shonkoff JP et al. Nauka o zanemarivanju: Stalno odsustvo odzivne brige narušava mozak u razvoju. Dostupno na http://developingchild.harvard.edu/wp-content/uploads/2012/05/The-Science-of-Neglect-The-Persistent-Absence-of-Responsive-Care-Disrupts-the-Developing-Brain.pdf (Dostupno od marta 2016).
- Eshel N et al. Odzivno roditeljstvo: Intervencije i ishodi. Bull World Health Organ. 2006;84:991–8.
- Shah R et al. Pozitivne roditeljske prakse, zdravstvene razlike i napredak u razvoju. Pedijatrija 2015;136(2):318–326.
- Nacionalno naučno veće za dete u razvoju. Rana iskustva mogu promeniti izraženost gena i uticati na dugoročni razvoj: Radni dokument br. 10. 2010. Dostupno na www.developingchild.harvard.edu/resources/early-experiences-can-alter-gene-expression-and-affect-long-term-development (Dostupno od aprila 2016).
- Naumova OY et al. Epigenetski obrasci moduliraju vezu između razvojne dinamike roditeljstva i psihosocijalnog prilagođavanja potomaka. Razvoj deteta 2016;87(1):98–110.
- Luby JL et al. Podrška majke u ranom detinjstvu predviđa veće količine hipokampusa u školskom uzrastu. Proc Natl Acad Sci 2012;109(8):2854–2859.
- Laucht M et al. Diferencijalni razvoj novorođenčadi u riziku od psihopatologije: ograničena uloga rane majčine reakcije Dev Med Child Neurol 2001;43(5):292–300.
- Landsem IP et al. Rano intervenisanje pozitivno utiče na kvalitet života, kako se saznaje od prevremeno rođene dece u dobi od devet godina i njihovih roditelja; nasumično kliničko ispitivanje. Ishodi zdravstvenog kvaliteta u životu 13: 25. Objavljeno online 2015 Feb 22.
- Molet J et al. Fragmentacija i velika entropija neonatalnog iskustva predviđaju emocionalni ishod adolescenata. Translatorna psihijatrija 2016;6:e702.
- Landry SH et al. Intervencija odzivnog roditeljstva: Optimalni vremenski period tokom ranog detinjstva koji utiče na ponašanje majke i ishode deteta. Dev Psychol 2008;44:1335–1353.
- Landry SH et al. Efekti intervencije odzivnog roditeljstva na interakcije roditelja i deteta tokom zajedničkog čitanja knjiga. Razvojna psihologija 2012;48:969–86.
- Sloat EA et al. (2015) Intervencije čitanja posredstvom roditelja kod dece do četiri godine: sistematski pregled. Issues Compr Pediatr Nurs 2015;38(1):39–56.
Poslednji put pregledano: 30. juna 2016
Buduće zdravlje vaše bebe počinje ovde
U Aptaclubu verujemo da iskustvo pomaže u izgradnji otpornosti; da svaki novi susret, bilo u trudnoći ili nakon rođenja, može da oblikuje budući razvoj vaše bebe. Pomoću naše naučne stručnosti i podrške jedan na jedan, možemo pomoći vama i vašoj bebi da zagrlite sutrašnjicu.
